Екселенције Академици, даме и господо, драги гости,

Као прво користим ову прилику да Ве поздравим старијем Поборскијем поздравом:

“ Помага Ви Бог, јесте ли се могли усправит?”

(“Добра ти срећа”-аплауз)

Драги скупе, часно сјели поштено устали. Ми смо се окупили ођен да отворимо прву свечану сједницу са срећом обновљене Поборске академије наукæ* и умјетности, да врнемо стару славу Поборског народа и да ставимо свијема до знања, да ћемо се свијема али искључиво демокрацкијемa средствима, борити за васкрсење нашега народа и наше културе. Овијем поручујемo нaшијем сусједима да ово занaго није уперено прoтив њиг и тамоњигове културе, но за развој наше, чувене аутохтоне и аутокефалне Поборске културе и наукe, коју ниједан наш окупатор није шћио да призна, али од које је сваки помало очоплио и кæд му је опреше било присвајао.

Предлог да се оваква установа оснује, то јест обнови, није од ичер, само за вријеме комунистчке страховладе нијесмо смјели о томе ниједне опепелити. Били смо наћерани да се братимо и сватимо с кусијем и репатијем, с петијем и деветијем и да гледамо како нашу академску браћу расељавају Буљанскијем пољем и диљем Југославије, ђе су се надали да ће им се самосвијест затријети. Таквог етничког чишћења није забиљежено у историји Балкана.

Али једном Побор вазда Побор како су наши стари зборили и тиме подвуковали везаност за своја вјековна огњишта.

Ми нијесмо, ни да Бог, реваншисти, нити сједимо ођен да би друге срамотили и брљали, но бæш обратно, да покажемо свијема народима који нас присвајају кæд им је преша, да ћемо све учињети да се прошлост заборави и да смо спремни да градимо једæн нови свијет, свијет љубави толеранције и свега љуцкога и честитога.

Ја нажалост нијесам у прилици да поздравим представнике власти који нијесу били контени доћ, иако смо иг звали на петнајес дæна ка пециваше, но можда је и боље тако е ми тамоњиг и не смaтрамо представницима Поборског народа.

Посебна чæст ми је да поздравим представнике Ингушетске, Јакутске, Лужичкосрпске и Јужноморавске академије, Језeрско-Шаранског ПЕН-а, Кучко-Загарачке Лиге народа, Подрињско-Колубарског удружења за заштиту љуцкијег права и представнике држава и влада које су дæнас са нама.

Ово је дæн који ће уљећ у анале Поборске историје, дæн који смо чекали стотинама година, дæн кæд можемо да причамо слободно, кæд смо судбину узели у своје руке е како збораше покоњи Кардељ:

(Душа му царовала –аплауз)

 “Срећу народу не доноси нико извански, нако он сам.” (завршен цитат)

Зато ми дæнас узимамо у руке судбину Поборског народа и завршавамо с праксом да Побори могу бити само добри конобари и кувари ка у доба комунистичкког мрака, но смо од дæнас па ако Бог да задовијек-Академици.

Кæд чељаде види како се наши окупатори ките именима и привилегијама, закључили смо демокрацки, е ми и не умијемo нако демокрацки, да ћемо бити само оно што смо вазда били, то јест Академици и да то нећемо више испуштат из рукæ па да ће се кокот у рало ватат.

Кæд видим данас ођен цвијет Поборске интелигенције и цвијет и савјест свјецке културе, нампане ми на наше претке који су животе давали за нашу слободу, суверенитет и аутокефалност, и који су цијеле своје животе без дађавољи зæлæг трапили и од звијезде до звијездe работали, а све за славу и просперитет Поборa.

И кæд помислим како су им се наши окупaтори за то зафалили  ……………………

Помамио биг се и да сæм паметнији!

Господо Академици на вама је задатæк да учините све да се наша култура опет припне ђе је вазда била, и да без лажне скромности покажете свијету што је наш мали аутохтони, аутокефални, суверени, самосвојни, независни, самоуправни и демократски народ претрпио, трпи и ка чему стреми.

Фала ви ђе сте и ђе нијесте!

*Æ, æ - Још један доказ o посебности Поборског језика је употреба самогласника/гласa “ Æ, æ” , којега нема нити у Српском нити у Матерњем језику. То је глас који је мјешавина гласa А и Е, то јест усне се намјесте за изговор гласa Е, а изговори се А.