Поштоване екселенције академици, даме и господо, драги гости,

као прво, шћио биг да Ве поздравим и да Ви се зафалим е сте дошли.

На срећу ја нијесам у ситуацију да бирам политички осјетљиве ријечи ка господин Подештат но могу рећ што гођ оћу.

То што сте били контени доћ значи да нас прихватате ка демократе и академике кад оћемо да се цијеломе свијету прикажемо на нама својствени Поборски начин.

Вама је јасно да ни је тешко, да смо, теке да смо здрави, приспјели да се ослободимо. Мучали смо како биг се академски изразио, тамо кога није ођен,  ка курве.

Пуцало је по нама са свакоје банде ка по пустини, били смо црни ка пљештеница и трпјели смо што није један народ колко мож дозват.

Ево неколико хиљада година да смо под окупацијом и зисто ни није пувало испод самара, али ево дође и нашијег пет минутаг, сад кад је нашијема окупаторима шљеме на долину.

Први пут у нашој историји да се свијету можемо претставити на наш аутохтони и аутокефални начин.

И кад видим колико нас народа и институцијаг подржава!

Фала им ђе су и ђе нијесу.

Наш циљ нијесу територијалне претензије, пресељавање народа и појање уз гусле но је наш циљ демократија, технологија и наука.

Да се опет збори:

"Виђи како је бистар ка да је Поборски академик"

Ево дође вријеме да је доњи они што бјеше горњи а они доњи да се припне ђе је и замиритао.

Ми с овијем завршавамо с Балканскијем начином размишљања но се придржујемо Европи, ђе смо вазда по свему љуцкоме и честитоме и припадали.